Ova majka na prvi pogled izgleda srećno dok vodi svoje dete u školu. Ali…

Screenshot_3

Vreme je zlato. Uverite se i sami uz ovu priču.

Majke se mnogo žrtvuju za svoju decu. Ali čak i ponekad iako ne vole da se raspravljaju sa svojom decom i izgledaju srećno, one bi želele takođe da se malo odmore od svakodnevnog života.

Majke se mnogo žrtvuju za svoju decu. Ali čak i ponekad iako ne vole da se raspravljaju sa svojom decom i izgledaju srećno, one bi želele takođe da se malo odmore od svakodnevnog života.

Dok vodi svoje dete u školu i ova majka razmišlja o istim stvarima. I ona razmišlja o svemu što treba da uradi za svoje dete, od pravljenja užine do vođenja u školu; njen sat je uvek podešen prema potrebama deteta.

Ona takođe ima mlađeg sina koji bi plakao neumorno po celu noć, otežavajući joj da se opusti i naspava. Ali postoji nešto prelepo što joj daje snagu. Napisala je pismo kako bi to podelila sa celim svetom.

Ovo pismo pod nazivom “Po poslednji put” je napisano za sve majke koje misle da se previše žrtvuju za svoju decu. To je divna averzija od onoga što se moglo i očekivati. Njena osećanja najbolje su opisane rečima i ona vas vodi kroz svoj svet majčinstva i pokazuje zašto je vredno svog vašeg truda.

Ona piše: “Kada budete prvi put zagrlili svoje dete, više nećete biti ista osoba. Možda želite da budete ona stara osoba kada ste imali slobodu i slobodno vreme, kada niste znali šta je umor i kada vam je svaki dan bio isti”.

“A sada se to promenilo. Sada menjate detetu pelene i slušate kako plače. Žalbe i prepirke. Dremanje ili nedostatak dremanja. To možda izgleda kao beskrajni krug u kojima se stvari ponavljaju. Ali ne zaboravite…”

“…postoji poslednji put za sve. Doći će dan kada ćete po poslednji put hraniti svoje dete. Spavaće u vašem krilu nakon dugog dana. I po poslednji put ćete ga grliti dok spava. Jednog dana vi ćete ga nositi na boku, a zatim ćete ga spustiti. Opraćete mu kosu, držaćete ga za ruku na ulici”

“I onda nikada neće ponovo zatražiti to isto od vas. Više vas neće buditi u toku noći i tražiti da se mazite. Pevaćete mu pesme i igrati za njega, a onda nećete to raditi ponovo, jer će vam biti poslednji put”

“Kada ga budete ispratili u školu, poljubiće vas za rastanak, a sutradan će vam tražiti da ne idete sa njim. Čitaćete mu priču pred spavanje, brisaćete mu umazano lice. Ono će vam se bacati u zgrljaj po poslednji put”

“Činjenica je da ne znate kada će se desiti taj poslednji put, sve dok ne dođe taj trenutak. Čak i tada, trebaće vam vremena da shvatite. Dakle, dok živite u ovim trenucima setite se da su oni vrlo ograničeni i da neće trajati zauvek. I kada prestanu da se dešavaju, želećete ponovo da ih doživite”.

Izvor: Kurir.com

loading...

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *